Kostolac – prva ljubav u svakom smislu

x-man

Prikupljanje informacija o nekadašnjem Kostolčaninu, sada čuvenom i uspešnom naučniku, trajalo je više od godinu dana. Predlog za stranu u našim novinama koja je posvećena uspešnim ljudima iz ovoga grada ili okoline je došao od njegovog nekadašnjeg komšije iz detinjstva, onda smo se malo obavestili sa sajta niškog Univerziteta (i, naravno, imali šta i da vidimo!). Informacije su počele da pristižu od nekadašnjih školskih drugova iz Osnovne škole u Kostolcu, ljudi ga se sećaju, viđaju ga na televiziji, bilo kao naučnog radnika ili u „društvu Vuka Draškovića“, kako su nam rekli… Priča je mogla da se „složi“ i bez njega, kontakta, posebno o detinjstvu, ocu Iliji, koga pamte malo stariji Kostolčani, ali, naravno, to tako ne ide.
Sve informacije koje smo prikupili, svode se na to da je u pitanju – jedinstvena ličnost! U prilog tome, da kada je odlučeno da stupimo u kontakt sa ovim čuvenim naučnikom, sačekavši ga da prisustvuje nedavno održanom Savetovanju u Kostolcu, od lica zaduženog za tehniku u sali, čuli smo „Čekam kada će da dođe onaj Premović, mnogo je interesantan lik, ima neverovatne prezentacije…“ Nakon svega, već je stvorena slika u glavi: Biće to neko nalik Tasovcu, ali, obično i najčešće, nikada ne biva onako kako se zamisli. Pojavio se gospodin, sa torbom prebačenom preko ramena, brzog hoda, nasmejan. Svi su ga poznavali, obraćali mu se, a on je samo „zujao“, i pogledom i pokretom. Kada smo objasnili o čemu se radi, uz široki osmeh je rekao: „Dobro ste se setili najpoznatijeg Kostolčanina!“

Ipak, dr Pavle I. Premović je rođen u Nišu i to 23. decembra 1940. godine. U Kostolac se njegova porodica, majka, otac i troje dece, doselila 1948. godine. Stanovali su u jednoj baraci koja se nalazila između sela Stari Kostolac i Novog Kostolca, stotinak metara od Dunavskog rukavca, zajedno sa još nekoliko porodica.
U Kostolcu je završio prva četiri razreda osmogodišnje škole kod, kako kaže „nezaboravne i plemenite učiteljice“ Ljubice Davidović i kod vrsnih učitelja Ljubiše Milosavljevića i Ljubiše Grujića. Potom sam završio i ostala četiri razreda sećajući se omiljenih nastavnika: Nevenke Putnik (geografija), Koste Popovića (matematika i nemački jezik), Milisava Milanovića Mise (srpski jezik i književnost) i naravno direktora škole, Bjelice. „Još tada, u blic razgovoru u holu sale u Kostolcu nam je rekao: „Vraćao sam se sa nekog naučnog skupa iz Nemačke i čekajući autobus za Niš, u kafiću na autobuskoj stanici u Beogradu, pročitao u „Politici“ čitulju napisanu mom profesoru Misi. Suze su same krenule.“
Posle osmogodišnje škole, završava elektro smer Tehničke škole u Kostolcu, matematiku mu je predavao profesor Bogdan Damjanović – Boca. Po završetku te škole upisao je Prirodno –  matematički fakultet u Beogradu – odsek fizička hemija.  Nakon diplomiranja, kao profesor fizike, radio je u Gimnaziji u Višegradu, potom kao istraživač u Institutu u Vinči, magistrirao je na Grupi za fizičku hemiju Prirodnoslovno – matematičkog fakulteta Univerziteta u Zagrebu. Od 1973. godine bio je na doktorskim studijama i nastavni asistent (Opšta hemija) na Department of Chemistry, University of Victoria (Victoria, Canada), na jednom od najuglednijih Univerziteta u Kanadi, odbranio je doktorsku tezu 1975. godine. Nakon toga je bio predavač na istom departmanu, a u toku doktorskih studija i stipendista kanadskog Univerziteta. Od jula 1977. godine radi na Prirodno – matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu. Zvanje redovnog profesora stiče marta 1988. godine, a od oktobra 2008. godine je zvanično u penziji, ali samo zvanično.

Školsku 1980/81. godinu je proveo na Department of Chemistry, Lousiana State University (Baton Rouge, Lousiana, USA), a školsku 1986/87, kao naučnik u poseti Medical College of Wisconsin (University of Wisconsin, Milwaukee, USA). Bio je angažovan kao profesor po pozivu na: Faculd de Ciencias de la Tierra, Universidad Central de Venezuela, (Caracas), zatim u poznatoj Laboratoire de Mineraloie et Cristallographie de Paris. Bio je na studijskim boravcima u SAD, Nemačkoj. Održao je sekcijsko predavanje u Granadi (Španija), plenarno predavanje u Venecueli i još u Ljubljani, Louzijani, Grčkoj, Nemačkoj. U uređivačkom je odboru „Journal of Serbian Chemical Society“, član je Srpskog hemijskog društva, Srpskog fizičko – hemijskog društva, recenzent je radova za mnogobrojne časopise, bio je rukovodilac dva istraživačka projekta finansiranih od strane Ministarstva za obrazovanje i nauku Republike Srbije. U svetu se smatra kao jedan od vrhunskih poznavaoca geohemije morskih sedimenata, uključujući tu i fosilna goriva. Objavio je preko 80 naučnih radova, a u svom radu često se oslanja na drevnu anglosaksonsku izreku: Sve što je kontraverzno – dobro je! I, da se vratimo na susret u Kostolcu: Ova izreka je zapravo pravi opis ovog velikog čoveka.

Osim svega navedenog iz biografije, a izvinjavamo se što smo morali da skratimo (to nije ni pola), Premović je jedan od pionira višestranačkog političkog delovanja u Nišu. Aktivno je učestvovao u osnivanju niških Odbora Narodne radikalne stranke, Demokratske stranke, a bio je predsednik niškog Odbora Srpskog pokreta obnove. Na prvim višestranačkim izborima bio je poslanički kandidat NRS-a za Skupštinu Srbije, a na izborima 1992, kao kandidat SPO-a za saveznu Skupštinu Jugoslavije. Osnivač je i predsednik „BeauGreen“-a, jedne od najaktivnijih NVO u Srbiji, čije su aktivnosti vezane za zdravlje stanovništva i životnu sredinu, sa svojim mladim saradnicima drži predavanja u osnovnim i srednjim školama.
O sećanju na detinjstvo u Kostolcu nam je puno toga rekao, na žalost, za sada, mesta nema za sve ali, kaže da je to bio život kao iz „knjiga Mark Tvena“ družio se sa Zekom, Bikuljom, Dimitrijem Mitom Kočijem, lutao po okolini, kupao se na čuvenom Bazenu sa toplom vodom i imao prvu veliku ljubav: Helenu, plavokosu ćerku Lize i Frica, Nemaca iz „preka“…
„Druga moja velika ljubav, takođe je rođena u Kostolcu. Moje druženje sa rudnicima, veličanstvenim kopovima, sa lignitom i fosilima iz kasnog miocena me je opredelilo za moju veliku naučnu strast – geohemiju, sa kojom se svakodnevno bavim skoro četiri decenije.“

I, dodao je ,nešto vrlo značajno: „Da mi sada ponude da živim kao dečak u nekom dvorcu, kod engleske kraljice Elizabete, ili u toj mojoj čarobnoj baraci – izabrao bih baraku, moju baraku sa mojim drugarima Mitom, Zekom, Bikuljom…“

 

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s