Park mamuta otvara vrata 30. juna

Na brežuljku između naučno-istraživačkog centra Viminacijum i površinskog kopa Drmno u Starom Kostolcu, za svega par meseci iznikao je jedan jedinstven objekat na Balkanu – Park mamuta.

“Sve je spremno za 30. juni kada će predsednik Srbije Tomislav Nikolić svečano otvoriti prvu kuću mamuta na ovom prostoru, za koju verujemo da će biti ponos Srbije“, kaže za Međunarodni radio Srbija direktor Arheološkog projekta Viminacijum prof dr Miomir Korać.

Skelet najstarijeg mamuta Vike pronađen je 2009. na površinskim kopovima Drmno, a 2011. arheolozi koji su angažovani na projektu Viminacijum primetili su fosile još četiri mamuta, na 25 metara ispod nivoa zemlje kada su bageri na ugljenokopu prepolovili brdo Nosak.

Fosili mamuta su u neverovatnom tehničkom poduhvatu spakovani u čelične sarkofage zajedno sa tlom u kome su živeli i umri i preneti na mesto gde će uskoro biti otvoren Park mamuta.

„Siguran sam da će to biti atrakcija ne samo za Srbiju nego i za region, a možda i šire“ kaže profesor Korać.

Multidisciplinarni tim arheologa, paleontologa, vajara, konzeravatora, arhitekata, građevinara privodi kraju radove na podzemnom muzeju preistorijskog sveta, jedinstvenom u Evropi.

Kada radite jedan takav naučni projekat, koji želite da predstavite na popularan način, morate da vodite računa da ne skrenete u kič.

„Zato smo i okupili čitav tim stručnjaka i napravili jednu potpuno natur priču“ naglašava Korać.

On je uveren da će viminacijumski svet mamuta biti jedinstven i po fosilima i po izgledu. Napravili smo potpuno prirodan ambijent u koji smo uključili najmodernija tehnička rešenja.

„Kada posetilac uđe u taj podzemni prostor videće samo drvo, kost i zemlju, tri stvari koje su komplementarne jedna sa drugom i odišu prirodnošću. Jednom rečju, posetioci će imati priliku da hodaju po istoj lesnoj prašini kojom su krda mamuta pre nekoliko miliona godina tutnjala ovim prostorima, a kako bi potpuno istražili taj svet moći će da prolaze kroz isti preistorijski reljef, sve useke i klisure.“

mamut

Skeleti preistorijskih džinova biće izloženi na prostoru od 1.500 kvadratnih metara zajedno s tlom u kome su pronađeni. U veštačku pećinu čiju tavanicu podupire niz od devet moćnih drvenih lukova raspona većeg od dvadeset metara ulaziće se kroz velike tamne vratnice na kraju koridora usečenog u breg.

Tamu preistorije u muzeju razbijaju snopovi raspršenog sunčevog svetla usmerenog specijalnim rasvetnim cevima kroz krov. Naime, reč je o sistemu solar tuba, uveličavajućih sočiva koja otvor od 30 santimetara pretvaraju u prozor veličine 2×2 metra.

„Mislim da smo dočarali ambijent koji je postojao u vreme kada su mamuti živeli na ovom prostoru, navodi Korać. S druge strane, dodaje on, taj prirodni ambijent spojili smo sa najmodernijom tehnologijom. Upravo, taj spoj je dobitna kombinacija za uživanje posetilaca“ naglašava Korać.

Nova, sve preciznija istraživanja pokazuju da su skeleti viminacijumskih mamuta stariji nego što se prvobitno mislilo. Vika je, po rečima zapadnih paleontoloških stručnjakla, starija od milion godina, a nedavno smo iz Nemačke dobili nove rezultate analize tla na kome su nađeni fosili njenih mlađih rođaka. Mislilo se da su oni živeli pre 50.000-70.000 godina, ali nova istraživanja pokazuju da su oni na ovim prostorima živeli u još dubljoj prošlosti, pre 180.000 godina.

„Radovi na se ubrzano privode kraju, i ceo tim jedva čeka 30. juni i svečano otvaranje Parka mamuta. Svi smo uzbuđeni, jer je taj dan posvećen pre svega deci, kaže profesor Korać, napominjući da je ceo program, između ostalog, zamišljen kao mesto velikog porodičnog druženja“ izjavio je Korać.

2 mišljenja na “Park mamuta otvara vrata 30. juna”

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s