Desimir Stević, savetnik direktora PD „TE-KO Kostolac“ za tehnička pitanja, ovih dana odlazi u penziju, posle 38 godina provedenih u našoj kompaniji. Zatekao sam ga u kancelariji, u trenutku priprema za razduživanje. Po običaju predusretljiv, uvek otvoren za formalnu i neformalnu komunikaciju, upitao me je kojim povodom dolazim. Rekoh, na „čašicu“ razgovora sa mladim penzionerom i tako se otvori priča. Posle završenog Rudarsko–geološkog fakulteta, Stević je došao u Kostolac, sa namerom da odradi pripravnički staž i oduži stipendiju. Ali, magični Kostolac, kako kaže, učinio je svoje. Privukao ga je da u njemu provede ceo svoj radni vek kao i mnoge njegove kolege. Zasnovao je radni odnos davne 1976. godine kao rudarski inženjer-pripravnik na Površinskom kopu „Ćirikovac“:
-Imao sam sreću da pripadam generaciji koja je posle školovanja imala mogućnost da se brzo zaposli, generaciji koja je imala šansu za napredovanje u karijeri, koja se gradila na znanju, radu, ogromnom trudu i velikom entuzijazmu. Bila su to i lepa i teška vremena intenzivnog privrednog razvoja tadašnjeg „Industrijsko energetskog kombinata Kostolac“, između ostalog i intenzivnih aktivnosti otvaranja novog Površinskog kopa „Ćirikovac“. To je za mene bila velika privilegija ali i poseban izazov, da kao mlad inženjer ne samo učestvujem u izgradnji novog kopa već i da počnem da izgrađujem moralni lik radnika uz poštovanje starijih kolega, njihovog iskustva i znanja. Jednostavno, bili smo pripremljeni da slušamo, uvažavamo i poštujemo hijerarhiju i ljude sa kojima radimo. Radovali smo se svakom dobrom obavljenom poslu i uspehu. Mnogo smo se družili u to vreme i nastojali smo da konflikte svedemo na najmanju moguću meru. Ako su oni i postojali to je bilo zbog posla i želje da se što kvalitetnije i na vreme odrade postavljene obaveze a ne zbog međusobne netrpeljivosti.
Očito je da Vas funkcije nisu promenile kao čoveka otvorenog za komunikaciju i istim odnosom prema ljudima. Kako ste uspeli u tome?
-Ako me to već pitate, smatram i da tako i mislite. Iskreno, posebno sam se plašio toga da se ne promenim. Funkcije donose odgovornost i umeju da ponesu čoveka međutim, meni je oduvek bilo jasno da su one promenljive i da je najvažnije održati korektne odnose sa ljudima u kolektivu i van njega. Moja poruka mladima je da grade duh timskog rada, da nadograđuju svoje znanje i izgrađuju kolegijalne odnose.
Na šta se posebno ponosni u svojoj radnoj karijeri?
-Ponosan sam što sam radio u vreme izgradnje novih rudarskih i termoenergetskih kapaciteta u kostolačkom ugljenom basenu, ali i u pripremnim aktivnostima koje se odnose na izgradnju novog termoenergetskog kapaciteta snage 350 megavata i proširenju proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“. Svakako, bila mi je čast i privilegija da radim u timu direktora Dragana Jovanovića, u vreme realizacije velikih projekta koji su u značajnoj meri doprineli poboljšanju sve ukupnih efekata rada i poslovanja PD „TE-KO Kostolac“ u poslednjih nekoliko godina. Inače, velika mi je želja da doživim otvaranje zapadnog ležišta Kostolačkog ugljenog basena, novog rudnika i nove elektrane snage 700 megavata. To je ogroman energetski potencijal koji otvara sigurnu i jasnu perspektivu mladima našeg kraja. Kada već govorim o tome na šta sam ponosan, reći ću i to da mi je jako žao što nismo uspeli da završimo izgradnju muzeja rudarstva zbog finansijske situacije. Kada podvučem crtu opet bih studirao rudarstvo i zaposlio se na kopovima Kostolac i ovoj kompaniji koja je garant budućnosti mladih, Požarevca i Kostolca.
