Potvrđene eksploatacione rezerve uglja od blizu 300 miliona tona

Dokument pod nazivom: „Studija opravdanosti sa idejnim projektom obezbeđivanja potrebnih količina uglja za rad postojećih termoelektrana u PD „TE – KO Kostolac“ i novog bloka B3 snage 350 megavata“ predstavnicima PD „TE – KO Kostolac“ predstavio je dr Božo Kolonja, profesor Rudarsko – geološkog fakulteta u Beogradu, u svojstvu glavnog projektanta sa timom eksperata i saradnika.

Ocenjeno je da je dokument kvalitetno urađen i da je dao odgovore na ključna pitanja koja su postavljena projektnim zadatkom. Studija i idejni projekat, kako je rečeno na prezentaciji, nedvosmisleno potvrđuju da na kopu „Drmno“ ima dovoljno eksploatacionih rezervi uglja, od oko 300 miliona tona, za rad postojećih termoelektrana, ali i novog termokapaciteta snage 350 megavata.

Drugo, dokument je pokazao da se, bez obzira na izgradnju nove termoelektrane, u narednom periodu mora promeniti tehnologija otkopavanja jalovine i uglja, kao i to da je za proširenje proizvodnje uglja na kopu „Drmno“ sa 9 na 12 miliona tona uglja godišnje neophodno investirati u nabavku još jednog rudarskog sistema kapaciteta 6.600 kubnih metara na sat, prateće opreme i izgradnju neophodnih infrastrukturnih objekata. Ukupna ulaganja, kako je rekao dr Božo Kolonja, procenjena su na 140 miliona evra.

Ekonomska računica pokazala je da je ova investicija isplativa i ekonomski opravdana, kao i da nije rizična. Povraćaj uloženog kapitala je za vreme od pet godina a ukupna neto dobit projekta za 39 godina je procenjena na 1.393.000.000 evra.

S obzirom na činjenicu da sve aktivnosti predviđene studijom i idejnim projektom proširenja proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“ treba okončati u naredne četiri godine, predstavnici rudarskog sektora PD „TE – KO Kostolac“ ocenili su da već u narednoj godini treba otpočeti sa aktivnostima kako bi se ispoštovala dinamika napredovanja rudarskih radova i predviđenih rekonstrukcija, zašta treba obezbediti i neophodna sredstva.

Treba reći i to da su ukupna ulaganja u opremu i infrastrukturne objekte, koji su u funkciji proširenja proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“ sa 9 na 12 miliona tona uglja godišnje, procenjena na oko 90 miliona evra a da je oko 50 miliona evra potrebno uložiti bez obzira na proširenje proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“ i izgradnju novog bloka „B3“.

Eksploatacione rezerve uglja u ležištu „Drmno“ nalaze se, kako je rečeno na prezentaciji, u dva ugljena sloja, drugom i trećem. Kako je rekao prof. Božo Kolonja prema urađenom modelu ležišta, na bazi dobijenih podataka, u drugom ugljenom sloju postoji jedan a u trećem osam proslojaka, čija visina dostiže i 12 metara u zavisnosti od dela ugljenog ležišta. Kako u oba ugljena sloja ima dosta proslojaka biće neophodno izvršiti promenu tehnologije otkopavanja jalovine i uglja. To će zahtevati velike rekonstrukcije rudarskih sistema, drugačiji raspored osnovne rudarske mehanizacije, ali i nabavku i ugradnju nove rudarske opreme. Odnos jalovine i uglja procenjen je na 1:5, odnosno za tonu uglja treba otkopati pet kubika jalovine. Studijom i Idejnim projektom predviđeno je, između ostalog, da peti jalovinski sistem radi selektivnom otkopnom metodom. To znači da će ovaj sistem otkopavati jalovinu, ali i ugalj iz drugog ugljenog sloja. Dalje, biće neophodno izgraditi u otkopanom prostoru ležišta „Drmno“, kasete za deponovanje pepela, šljake i gipsa zbog čega će biti neophodno izvršiti i promene u načinu odlaganja jalovine.

Dokumentom je predviđeno da se na kopu „Drmno“ formiraju i dve ugljene etaže. Na iskopavanju uglja, pored ostalog, biće angažovan i bager „SRs 1300“ itd.

Da je reč o veoma preciznoj Studiji potvrđuje i činjenica da su za ovaj dokument korišćeni podaci iz 517 istražnih bušotina i više od 350 urađenih hemijskih analiza. Prema rečima glavnog projektanta doistraživanja se moraju raditi konstantno tokom eksploatacionog perioda radi provere tehnologije rada i dobijanja potvrdnih informacija da li se došlo do podnine uglja ili ne. Ova istraživanja nisu skupa, kako je ocenio Kolonja, podaci se veoma brzo dobijaju i od velikog su značaja i koristi u pogledu eksploatacione iskorišćenosti ugljenog ležišta.

srb-kosotolac

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s